Žasto nije dobro zadržavati gasove?

zadrzavanje gasova

Postoje one delikatne situacije, u kojima je većini od nas veoma neprijatno, kada nam se stomak naduva i jedino olakšanje je izbaciti gasove iz debelog creva. To, naravno, nije nikakav problem, kada smo sami, ili apsolutno sigurni da smo dovoljno udaljeni od nekog ko nas može čuti. Svi znamo da su zvuci koje ispušta naše debelo crevo veoma raznoliki, a ponekad i veoma neprijatnog mirisa. Nadamo se da ste apsolutno svesni da svi ljudi ovog sveta ispuštaju gasove, bez izuzetka. Mala deca, odrasli, stari, dame, gospoda, glumci, manekenke, predsednici, muzičke zvezde i bilo koji naši idoli.

Dobra vest je da ispuštanje gasova iz debelog creva, baš i kao podrigivanje je odraz našeg zdravlja.

Prema tome mesta stidu, nema. To je prirodni produkt našeg probavnog trakta. Svako ustezanje i zadržavanje nije dobro!

Ovaj tekst ima nameru da vas upozna sa razlozima, ove prirodne pojave, koju je bonton uvrstio u nekulturnu, a mnogi su ga svhatili zdravo za gotovo,  pa se ustručavaju do te mere da naškode sami sebi.

Elem, postoje dva glavna izvora intestinalnih gasova: ingestirani gasovi ( uglavnom progutan vazduh) i gasovi koje proizvode bakterije u kolonu ( kolon je stručan naziv za debelo crevo). Prosečna odrasla osoba proizvede oko pola do litar i po gasa svakog dana, koji se kroz anus ispušta 14 do 23 puta dnevno. Povremeno podrigivanje pre ili nakon obroka takođe je normalno.

Količina gasa koje telo proizvede zavisi od načina ishrane i drugih individualnih faktora. Međutim, većina osoba koja se žali na preveliku količinu gasova, ne proizvodi više gasa od prosečne osobe. Oni su samo su svesniji toga.

Sa druge strane, neke namirnice i medicinska stanja mogu da uzrokuju preveliku količinu gasa.

U daljem tekstu ćemo vam pomoći da razumete  izvore intestinalnih gasova, stanja koja povećavaju osetljivost na gasove i mere kojima njegova produkcija može da se smanji.

Ali hajdemo redom. Sve počinje sa unošenjem hrane.

Naime, dok žvaćemo, pored hrane mi unosimo i vazduh. Količina vazduha zavisi od načina na koji jedemo. Ako jedemo halapljivo, previše pričamo, dok jedemo unećemo veću količnu vazduha. Taj vazduh najpre, baš kao i hrana, stiže u naš želudac. Najveće količe progutanog vazduha izbacimo podrigivanjem, a onaj mali ostatak odlazi u tanko crevo. Koliko će vazduha proći iz zeluca u tanko crevo zavisi i od položaja u kojem se nalazimo. Ako sedimo uspravno, većina vazduha će izaći podrigivanjem. Ako smo u ležećem položaju, mnogo više vazduha će dopreti do našeg tankog creva i samim tim i do debelog koje će se manifestovati gasovima.

U kolonu (debelom crevu) postoje bezopasne bakterije, neke od njih su zadužene za zdravlje našeg kolona. Određena vrsta namirnica nije svarljiva u tankom crevu, što znači da nepotpuno svarena stiže u debelo crevo, gde je dalje razgrađuju bakterije. Nusproizvod ovog procesa su, između ostalog i gasovi kao što su ugljenik dioksid, vodonik i metan. Malobrojni gasovi imaju neprijatan miris, kao što je sumpor kojeg nalazimo u tragovima.

Melitroza, ugljeni-hidrat se ne vari dobro i dovešće do većeg stvaranja gasova. Neka povrća takođe sadrže melitrozu, to su kupus, prokelj, špargla, brokoli, cela zrna nekih žitarica.

Nakon njihovog unošenja često smo sevdoci nadimanja i veće količine gasova.

Kod nekih osoba je izražena slaba otpornost na laktozu, koju srećemo u mlečnim proizvodima. Laktoza je glavni šećer u mlečnim proizvodima. Šećer spada u vrstu ugljenih hidrata i iz tih razloga dolazi do češćeg izazivanja gasova i nadimanja, ali i grčeva i dijareje.

Neke bolesti takođe mogu da uzrokuju preterano nadimanje i gasove. Na primer, kod osoba sa dijabetesom i sklerodermom funkcija tankog creva može da postane sporija tokom vremena. To uzrokuje prenamnožavanje bakterija unutar creva, sa lošim varenjem ugljenih hidrata i drugih nutrijenata.

Siptomi  gasova i nadimanja

Kada je reć o gasovima i nadimanju, neki ljudi mogu da osete bol. Taj bol osoba oseća u delu creva u kome se nalazi zarobljen vazduh, kao što su zavoji debelog creva koji se normalno nalaze u delu ispod jetre (gorni do srednji-desni deo stomaka), kao i u delu ispod slezine ( gornji do srednje – levi deo stomaka).

Uzroci  povećane količine gasova

Većina osoba koje osećaju neprijatnosti ne proizvodi preveliku količinu gasova. Međutim, postoji nekoliko stanja koja mogu da dovedu do preterane produkcije.

Progutan vazduh

Hronično, često podrigivanje može da se javi ako progutate veće količine vazduha (tj, erofagija). Erofagija je obično nesvesna. Tretman se fokusira na smanjenje količine progutanog vazduha sporim žvakanjem i izbegavanje gaziranih pića, žvaka i pušenja.

Namirnice koje izazivaju gasove

Nekoliko namirnica sadrži ugljeni hidrat melitrozu koji se loše vari i može da dovede do povećane produkcije gasova. Namirnice koje sadrže melitrozu su grašak, kupus, karfiol, prokelj, brokoli i špargla. Izbegavanjem tih namirnica ili ređi unos može da se smanji količina gasova.

Skrob i rastvorljiva vlakna takođe mogu da povećaju gasove. Krompir, kukuruz, testenina i pšenica proizvode gasove dok pirinač ne. Rastvorljiva vlakna (koja se nalaze u ovsenim mekinjama, boraniji i drugim mahunarkama, pasulju i većini voća) takođe uzrokuju gasove. Neki laksativi sadrže rastvorljiva vlakna i mogu da uzrokuju gasove, naročito tokom prvih nekoliko nedelja nakon početka upotrebe.

Laktozna intolerancija

Laktozna intolerancija nastaje kada organizam otežano vari laktozu, šećer koji se nalazi u mlečnim proizvodima. Simptomi laktozne intolerancije su dijareja, bol u stomaku i nadimanje nakon konzumiranja mleka ili mlečnih proizvoda.

Laktozna intolerancija može da se dijagnostikuje pomoću testa laktoznog zadaha. Tokom ovog testa pacijent pije napitak sa laktozom, a zatim se analizira dah kako bi se izmerila količina vodonika u njemu. Tretman laktozne intolerancije podrazumeva izbegavanje mlečnih proizvoda koji sadrže laktozu.Ako ne pijete mleko treba da uzimate suplement koji sadrži 1000 mg kalcijuma i 400 IU  vitamina D svakog dana jer su mlečni proizvodi glavni izvori ovih vrlo značajnih supstanci. To naročito važi za decu i žene.

Intolerancija šećera u namirnicama

Neke osobe ne mogu da tolerišu šećer koji se nalazi u određenim vrstama namirnica. Dva glavna primera su fruktoza (koja se nalazi u suvom voću, medu, saharozi, luku, artičokama i mnogim drugim namirnicama i napicima koji sadrže „kukuruzni sirup bogat fruktozom“) i sorbitol (zamena za šećer koja se nalazi u slatkišima i žvakama bez šećera).

Bolesti povezane sa većom produkcijom gasova

Određene bolesti mogu da dovedu do otežane apsorpcije ugljenih hidrata, što dovodi do povećane produkcije gasova. Ovaj problem može da se javi kod osoba sa celijakijom (bolest uzrokovana intolerancijom na protein u žitaricama), sindromom kratkih creva i nekim retkim poremećajima.

Zaključak

Sada kada ste saznali šta sve može da izazove gasove u debelom crevu, isto tako treba da znate, da zadržavanje gasova može negativno da se odrazi. Ako ih previše zadržavate osetićete bol. Dakle svako ispuštanje gasova će vam doneti olakšnje.

Ako imate problem sa hemoroidima, nikako vam nije preporučljivo da zadržavate gasove, samo ćete pogoršati stanje. Nemojte manipulisati sa načinom ispuštanja gasa, već ga jedostavno pustite da prirodno izađe.

U slučaju da osećate nadutost i nagon za ispuštanjem gasa, a i pored napora koji činite vam ne ide, pokušajte sa laganom masažom stomaka. Isto tako će vam neka blaga fizička aktivnost pomoći da se lakše oslobodite nagomilanih gasova i samim tim ćete izbeći crevne distenzije.

Ako niste znali, sada je vreme da saznate, da u nekim kulturama, ispuštanje gasova se smatra odrazom zdravlja i pozdravlja se, npr. kao kada se u zapadonoj civilizaciji kine.

Tako da ukoliko osetite potrebu da se oslobodite gasova u kolonu, a u nekom ste društvu, jednostavno se izvinite, otiđite do toaleta ili nekog drugog prikladog mesta i oslobodite se nakupljenih gasova, a pri tome ostajete i kulturni.

 
loading...
Content Protected Using Blog Protector By: PcDrome.