Home Biljke BAGREM, lekovita svojstva, čaj i med

BAGREM, lekovita svojstva, čaj i med

1138
0
Bagrem ilustracija.
Bagrem kao lek, med i čaj

Bagrem (Robinia pseudoacacia) je još poznat kao akacija. Postojbina mu je jugoistočni deo Amerike, ali se brzo proširio širom sveta. U Evropu je stigao 1601. godine zahvaljujući vrtlaru Robinu. On je nabavio semenke bagrema i posadio ih u kraljevskom dvoru. Zbog toga je botaničar Carl von Line nazvao ovu biljku. Druga reč, presudoacacia je ima značenje lažne akacije, zbog velike sličnosti bagrema sa nekim vrstama ovog roda.

IZGLED:

Bagrem može da naraste do 25 m, a stablo može imati promer i do 90 cm. Svoju punu visinu dostiže oko svoje četrdesete godine, a može da živi i do 200 godina.

Stablo je veoma otporno. Kod mladih bagrema kora je glatka, a kasnije postaje hrapava i raspucana. Čvrsto je i pogodno za raznu obradu.

Grane su mu veoma lomljive, pucaju pri jakom vetru i snegu.

Listovi su mu 20-30 cm dugi, sastavljeno od 9-17 jajastih svetlozelenih listića.. Pojavljuju se skrajem aprila.

Cvetovi su beličasti i mirisni, formiraju grozdaste cvatove. Cveta sredinom maja i početkom juna, u zavisnosti od nadmorske visine.

Plod je nalik na mahunu punu semena, dug 5-10 cm a 1-2 cm širok. Deo otpada prilikom sazrevanja, dok drugi deo ostaje na stablu i tokom zime. Semena sporo klijaju.

Koren se sastoji od mnoštvo kvržica. Na njima se nalaze bakterije koje koriste azot i hrane bagrem.

UZGAJANJE BAGREMA:

Kod nas bagrem samoniklo raste na obodima šuma, dok se gaji po vrtovima zbog lepog i mirisnog cveta. Njime se pošumljavaju mesta kojima preti erozija zbog toga što bagrem svojim korenem učvršćuje tlo.

Iako je bagrem veoma otpran, ipak ne uspeva na svom zemljištu. Traži peskovito i rastresito zemljište. Ne podnosi vlagu, hladovinu i teška glinovita tla.

Zemljište pre sadnje treba preorati. Sadnice treba posaditi u jesen, dok semena idu u maju.

Razmak između sadnica treba da bude 1-1,5 m, a razmak između redova 1,5-2 m. Prve godine nakon sadnje potrebno je okopavati i čistiti od korova i trave. Nakon druge godine sadnice bi trebale biti visine oko 2 m. Ako ne napreduju dobro, treba ih poseći do zemljišta. Tada će iz žila krenuti nova stabalca koje će dobro rasti.

Semena pre setve se moraju stratificirati zbog toga što imaju čvrstu opnu koja im otežava klijanje. To se radi tako što semena uranjamo u kipuću vodu, tri puta po 20 sekundi. Nakon toga ih treba osušiti na vazduhu i odmah ih posaditi, najbolje u pesak. Moraju se zalivati sve do nicanja, i tada ih slobodno možemo presaditi na podlogu koju želimo. Seje se u redove na 3-5 cm dubine. Na 1 ha obično ide oko 15-30 semena.

Ako uočimo stabla koja ne zadovoljavaju kvalitet treba ih pažljivo odstraniti. Tako će za ostala stabla biti dovoljno mesta. Krošnju treba orezivati tako da se dve susedne tek blago dodiruju.

Bagrem se nikada ne obnavlja iz semena koje padne na tlo, nego iz žila korena narastu mlada stabla. Kada želimo mladice, potrebno je bagrem odseći do panja a oko njega sekirom poseći žile. U junu panjeve premazati herbicidom da bi se sprećilo teranje iz njega.

Bagrem je veoma teško suzbiti. Potrebno ga je odseći do panja, mazati herbicidom i najbolje bi bilo posaditi neko brzorastuće drvo (topola, orah…), kako bi sam bagrem bio u hladovini zbog koje na može da napreduje.

LEKOVITA SVOJSTVA

Svi delovi bagrema su otrvni, osim cvetova. Kora je posebno otrvona. Sadrži toksalbumin robin i toksalbumin fazin koji razaju eritrocite kod nekih životinja, a naročito kod konja. Ako konj pojede delove bagrema, nakon sat vremena javlja se proliv, slabost, aritmije i bolovi u stomaku, te je potrebno hitno pozvati veterinara. Zbog ovoga, štala nikada ne treba da sadrži delove koji su napravljeni od bagrema, jer su zabeleženi slučajevi gde su se konji otrovali time što su glodali ogradu sa kojom su bili okruženi.

Danas se bagrem veoma malo koristi u lekovita svojstva, zbog svog toksičnog dejstva.

Cvetovi sadrže mnoga lekovita svojstva i tek nešto malo otrovnog robinina koji termičkom obradom i sušenjem potpuno nestaje. Celi grozdovi bagrema se beru čim procveta i zajedno sa stabljikom se suše na toplom i senovitom mestu, ili u rerni na 40 stepeni. Nakon sušenja, cvetovi se odvoje i čuvaju u kartonskoj kutiji ili papirnoj kesi na suvom i tamnom mestu.

U narodu cvet se koristi kod prehlade, gripe, grčeva u želudcu i stomaku, zatom kod glavobolje i za bolje lučenje žuči. Cvetovi snižavaju holesteron i imaju diuretsko i laksativno dejstvo. Najčešće se konzumira bagremov čaj.

  • Jednu kašiku suvih i usitnjenih cvetova preliti sa 2,5 dl kipuće vode, ostaviti pokopljeno 15 minuta i procediti.

Osim čajeva, izuzetno često se koristi i sirup.

  • 1 l vode prokuvati sa 500 g šećera i preliti preko 150 g cvetova. Dodati jednu kašičicu limunske kiseline i ostaviti da odstoji 24h. Posle toga treba procediti i dodati 3 kašike 70% alkohol, sve pomešati i ostaviti da stoji u flaši. Pije se pola decilitra sirupa pomešanog sa malo vode.

Verovatno najpoznatiji derivat bagrema je njegov med. Blagog je ukusa, svetložute boje i lepog mirisa i spada u jedne od cenjenijih vrsta meda. Sporo se kristalizira zbog toga što u sastavu sadrži više fruktoze od glukoze. Preporučuje se deci, bolesnicima koji se oporavljaju, starima i svima sa problemima sa želudcem, nervozom, nesanicom i nemirom. Najbolje ga je konzumirati sa čajem od kamilice.

Za smirenje pre spavanja popijte šalju čaja od matičnjaka s dodatkom kašičice meda od bagrema. Pušačima je preporučljivo odmah po ustajanju da pojedu kašiku meda od bagrema.

Recept sa medom za lečenje astme, bronhitisa i drugih disajnih oboljenja

  1. 1 kg domaćeg bagremovog meda
  2. 100 g kafe
  3. 100 g šipkovog ploda
  4. 20 g matičnog mleča

Pomešati med, isprženu i samlevenu kafu i dobro osušen i izmrvljen plod šipka. Dodati matični mleč. Mikserom mutiti sve dok se ne dobije homogena masa. Rasporediti u staklene tegle i čuvati na tamnom mestu. Konzumirati po jednu drvenu ili plastičnu kašiku pre svakog obroka.

Bagrem u kuhinji

Cvetovi se mogu pohovati, dodavati salatama i prženim jajima. Od dobro obrađenih semenki se može pripremiti varivo na isti način na koji pripremamo pasulj, ali se ne preporučuje često konzumiranje zbog otrovnih sastojaka.

Bagrem u službi lepote

Bagrem kožu hrani, neguje, pomaže joj da zadrži vlagu i sprečava stvaranej bora. Od cvetova se proizvodi eterično ulje koje se koristi u proizvodnji parfema i kozmetike.

  • Maska od bagremovog meda – Pomešati kašiku meda sa kašikom jogurta. Staviti na lice i držati pola sata, a zatim isprati sa čajem od kamilice.
  • Maska za uklanjanje nečistoća – Dobro izmešati kašiku meda i sok od pola limuna. Masu naneti na nečistoće, ostaviti pola sata i isprati vodom. Može se koristiti i za pigmentacijske mrlje. Najbolje koristiti uveče, pre spavanja.