Klice semena – zdravstvene prednosti

Poslednjih godina klice semena različitih biljaka ubrzano dobijaju na popularnosti. Razlozi su njihova očigledna hranljiva vrednost i brojna lekovita svojstva. Istraživanja su pokazala da se količine minerala i vitamina klijanjem uvećavaju za do 10 puta u odnosu na seme pre faze klijanja. Isklijalo seme se lako vari pa je samim tim i iskoristivost hranljivih sastojaka velika. Možda vam na prvi pomen klica padaju na pamet razna egzotična jela ali ih možete korisiti u pripremi raznih salata ili sokova.

Prilikom klijanja semena skrob se pretvara u glukozu i fruktozu, povećava se sadržaj vode, kao i vitamina i minerala. One se mogu jesti sirove ili lagano kuvano. Ukusi variraju od slatkog do oštro intenzivnog, u zavisnosti od vrste izdanka.

NUTRITIVNA VREDNOST KLICA

Klice pasulja su pravi koncentrat energije i hranljivih sastojaka. Za razliku od zrelog povrća, čija hranljiva vrednost postepeno opada nakon branja, klice zadržavaju svoje nutritivne osobine do konzumiranja.

Klice su bogat izvor aminokiselina, vitamina i minerala, a takođe sadrže dobar nivo vlakana. One imaju sve vrste vitamina (A, B, C, D, E i K), folnu kiselinu, predstavljaju odličan izvor gvožđa, kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma i cinka.

Druge nutritivne prednosti razlikuju se u zavisnosti od tipa izdanka.

ZDRAVSTVENE PREDNOSTI KLICA

Zbog bogatsva hranljivim materijama klice imaju brojne zdravstvne prednosti. Ne oklevajte prilikom njihovog uključivanja u redovnu ishranu jer će vam se to višestruko vratiti.

  • Anemija: klice se bogate gvožđem koje igraju ključnu ulogu u sintezi hemoglobina, proteina koji se nalazi u crvenim krvnim zrncima. Takođe posebno visok nivo vitamina C poboljšava apsorpciju gvožđa iz creva, čime se pomaže prevencija ili lečenje anemije usled nedostatka gvožđa.
  • Kardiovaskularno zdravlje: ​​klice su povezane sa niskim unosom zasićenih masti (nalazi se u mesu, živini i u mlečnim proizvodima) pa mogu da pomognu u smanjenju nivoa LDL lošeg holesterola u krvi, pre svega zbog njihovog sadržaja vlakna i lecitina. Ovaj efekat je koristan za srce jer pomaže u sprečavanju razvoj ateroskleroze, najčešćeg uzroka kardiovaskularnih bolesti.
  • Zatvor: Zbog visokog sadržaja vlakana klice mogu poboljšati crevnu pokretljivost i osloboditi znake opstipacije.
  • Kosa i nokti: kosa i nokti postaju osetljivi kao rezultat nedostatka pojednih materija, posebno proteina, vitamina i cinka. Kilce sadrže visoku količinu ovih hranljivih materija u lako dostupnom obliku i stoga su naročito korisne u prevenciji problema i lečenju kose i noktiju.
  • Zdravlje jetre: klice su odličan izvor lecitina koji, pored snižavanje nivoa holesterola u krvi, pomaže u smanjenju masti u jetri, čime se sprečava problem masne jetre koji je uslov za postepenu disfunkciju jetre.
  • Menopauza: klice su bogate fitoestrogenom. On može ublažiti mnoge simptome povezane sa menopauzom (kao što su vrućeina i lupanje srca), koji su rezultat smanjenog nivoa estrogena. Fitoestrogeni su takođe efikasni u sprečavanje osteoporoze koja se može javiti u menopauzi.
  • Protiv starenja kože: dokazano je da fitoestrogeni deluje na određene receptore estrogena koji se nalaze u koži, stimulišu sintezu hijaluronske kiseline, kolagena i elastina, koji su bitne komponente strukture kože. Dakle, redovno konzumiranje klica pasulja može sprečiti mnoge promene na koži izazvane starenjem, uključujući i elastičnost i gubitak vlage.
  • Stres i umor: klice su izvor lako dostupne energije i drugih hranljivih materija koje su posebno korisne u borbi protiv znakova i simptoma psihičkog i fizičkog stresa i umora.

VRSTE KLICA

  • Klice pšenice

– sadrže proteine, kalijum, natrijum, magnezijum, vitamin E i vitamine B

– podstiču metabolizam, otklanjaju stres, preporučuju se u prehrani dece i starijih osoba

  • Alfalfa klice

– multivitaminske bombe koje sadrže proteine, folnu kiselinu, karoten, vlakna,

– preporučuju se deci i odraslima zbog lakog varenja i širokog spektra delovanja

  • Klice badema

– sadrže kvalitetne nezasićene masne kiseline i vitamin E

– povećavaju vitalnost organizma

  • Klice azuki pasulja

– sadrže proteine, gvožđe, kalcijum, vitamine

– dobre su za borbu protiv stresa, sprečavaju osteoporozu

  • Klice semena bundeve

– sadrže visok procenat omega-3 masnih kiselina, cink, fosfor, vitamine B

– jačaju imunitet i poboljšavaju rad prostate

  • Klice pasulja

– bogate proteinom

– podstiču probavu

  • Klice graška

– sadrže protein i vlakna

– podržavaju stabilan nivo šećera u krvi

  • Klice sočiva

– sadrže proteine, cink, fosfor, mangan, natrijjum, selen, gvožđe, vitamine A, B, C i E

– deluju kao diuretik, dobre za srce i imunitet

– sadrže proteine, gvožđe, kalijum, magnezijum, cink, bakar, mangan, folnu kiselinu, vitamine B i E

– jačaju organizam

  • Klice raži

– sadrže kalijum, fosfor, gvožđe, fluor, vitamine B

– jačaju organizam i štite zube

  • Klice susama

– sadrže nezasićene masne kiseline, lecitin, kalcijum, fosfor, magnezijum i elemente, a od vitamina A, B i E

– deluju kod stresa

  • Klice soje

– sadže proteine, lecitin, gvožđe, kalcijum, kalijum, B vitamine i visoko vredne masne kiseline

– ublažavaju srčane tegobe, probavne smetnje, održavaju stabilan nivo šećera u krvi, ublažavaju smetnje u menopauzi

  • Klice leblebije

– sadrže proteine, ugljenehidrate, gvožđe, te vitamine A, B

– jačaju funkciju gušterače, želuca i srca

  • Klice semenki suncokreta

– sadrže kalcijum, magnezijum, kalijum, vitamin B1, B2 i E, visok procenat nezasićenih masnih kiselina

  • Klice zoba

– sadrže proteine, nezasićene masnoće, vitamine B1, B2, i B6, kalcijum, magnezijum, fosfor, kalijum

– jačaju organizam, koriste se u lečenju neplodnosti kod životinja

SAVETI U POTROŠNJI

Većina klica mogu se jesti sirovo. Ako ih kuvate neka to bude na pari. Bilo sirove ili kuvane mogu se koristiti u različitim jelima, uključujući predjela i salate.

One mogu biti i ceđene ali im se obično dodaje druga vrsta sokova povrća.

OPREZ

Komercijalno proizvedene sirove klice mogu biti povezane sa visokim nivoima vlage i toplote tokom procesa klijanja, što može da pogoduje razvoju bakterija.

Uvek proverite da se klice čuvaju na temperaturi frižidera. Bacite klice ukoliko imaju loš miris, ako su tamne ili ljigave. Isperite klice temeljno vodom pre konzumiranja.

Neki ljudi su alergični na proteine koji se nalaze u određenim mahunarkama ili klicama, a samim tim se njima konzumiranje ne preporučuje.