Gljiva Sibirska Čaga – najjači poznati antioksidans

Čaga gljiva popularnija i kao sibirska čaga ili „kraljica bilja“ ili „dar od Boga“, jeste jedna dosta popularna i vrlo poznata parazitska gljiva, koja je izuzetno lekovita, pa otuda i ima ovakva imena, a izgleda je veoma nepravilnog „ugljenisanog drveta“, a koja „živi“ na kori breze, i ima izuzetno značajno delovanje u lečenju brojnih bolesti i stanja kod ljudi.

Šta je gljiva čaga – njeno poreklo i način uzgajanja

Gljiva čaga je poznata po tome što je otkrivena najpre u Sibiru, kao jedna parazitska gljiva koja raste drvetu odnosno na ruskoj brezi, i koja zapravo od biljke uzima sve one neophodne hranljive sastojke, kako bi sama mogla da opstane.

Ovakva gljiva je veoma otporna na sve temperaturne uslove, i raste na -40˚C u Sibiru, kao i na visinama od 10-30 metara, pa je naročito teško da se ona bere, i čaga je skupa i iz razloga što je vrlo nepristupačna za berbu, i zahteva posebno obučene osobe koje podnose ovakve klimatske uslove.

Veoma je važno znati da se gljiva čaga bere tek nakon određenog broja godina, koje mora da provede „parazitirajući“, i to je u proseku oko 20-25 godina rasta na kori breze, a kako bi upošte imala značajna lekovita svojstva po kojima je poznata.

Mada čaga gljiva ima veoma čudan izgled koji mnogi porede sa parčetom ugljenisanog drveta, koje je spolja smeđe a iznutra crne boje, ona je vrlo bogata raznim lekovitim supstancama, te je o njoj i njenom značaju u lečenju ljudi, po prvi put pisao poznati ruski nobelovac Aleksandar Solženjicin, u svom autobiografskom romanu „Odeljenje za rak“.

Između ostalog je važna i napomena da je gljiva čaga nađena i na području Severne i Istočne Evrope kao i u Kini i Koreji, te se u Maloj Aziji ona spominje i u zvanično najstarijem do danas nađenom medicinskom spisu, kao biljka koja daje mladolikost, produžava život i ojačava stanje imunog sistema.

Kako je ranije u tekstu i navedeno sibirska čaga postaje lekovita tek nakon minimum 20-25 godina parazitiranja na kori ruske breze.

Lekovite supstance koje sadrži gljiva čaga korisne za ljudski organizam

Takođe je ova gljiva poznata po tome da od svog „domaćina“ uzima veliku količinu hranljivih materija, i u sebe ugrađuje čak više od dvesta različitih moćnih lekovitih supstanci, koje su i u alternativnoj ali i u savremenoj medicini poznate i priznate kao lekovite.

Jedna od veoma važnih odlika supstanci koje su lekovite i koje se nalaze u zreloj gljivi čagi, jeste da su one male molekulske mase i da se kao takve veoma dobro resorbuju u ljudski organizam, pa je i njihov efekat odličan i smatra se da ova gljiva ima najjače do sada poznato antioksidativno delovanje na svetu.

Među onim zaista i najznačajnijim lekovitim susptancama koje se nalaze u gljivi čagi su:

  • aminokiseline;
  • minerali – magnezijum; kalcijum; kalijum; fosfor; natrijum, kao i u manjim količinama – gvožđe; bakar; cink; selen; germanijum; mangan;
  • enzimi (SOD enzim i betulinska kiselina);
  • vitamini – B kompleksa (B1; B2; B5); vitaminom K; vitaminom D2 (oblik poznatiji kao ergosterol, koga uopšte nema u drugim biljkama);
  • saharidi;
  • β-glukani;
  • saponini; steroli; triterpeni.

čaga gljiva cena čaja

Upotreba gljive čage u medicinske svrhe – koje bolesti leči gljiva čaga

Najpre se veruje da je gljiva čaga najbolji lek odnosno sredstvo protiv stresa kao uzroka najvećeg procenta i somatskih i psihogenih oboljenja kod savremenog čoveka, a u prilog tome ide i jedna sasvim tačna istorijska činjenica, da je u nekadašnjem SSSR-u gljiva čaga upotrebljavana za smirivanje stresa i poboljšanje „umnih sposobnosti“ kod naučnika, astronauta, olimpijskih sportista.

Poznato je takođe da je gljiva čaga puna antioksidanasa, i da je jedan sasvim prirodan lek protiv karcinoma, a veruje se najpre i po istraživanjima koja su i sprovedena da je to pre svega zahvaljujući zaista vrlo bogatom sastavu u betulinskoj kiselini, koji ova gljiva ima i koja ima tu sposobnost da uništava već nastale kancerske ćelije, kao i da sprečava stvaranje i umnožavanje novih ćelija tumora.

Naime, betulinska kiselina je supstanca koja ima sposobnost da sakuplja slobodne radikale i neke radioaktivne supstance koje zapravo i utiču na sposobnost brze deobe kancerskih ćelija, pa da se i tako spreči širenje tumora u smislu metastaza ili zahvatanja susednih ćelija, organa i sistema u organizmu.

čaga čaj

Kako je u više navrata pomenuto, gljiva čaga ima najveći značaj u prevenciji nastanka tumora ali i u terapiji karcinoma, ali je neosporno vrlo korisna i u lečenju čitavog niza oboljenja raznih organa i sistema organa, što je i dokazano nekim naučnim istraživanjima i priznatim medicinskim studijama.

Bolesti u čijem je lečenju gljiva čaga veoma korisna

Nekada je čak i 100% efikasna za sledeća patološka stanja:

1) Oboljenja gastrointestinalnog trakta – gastritis; stres ulkus; ulcerozni kolitis; helikobakter pilori gastritis; bolovi u abdomenu; zapaljenske crevne bolesti; crevna kandidijaza; gubitak apetita; anoreksija i bulimija.

2) Oboljenja centralnog i perifernog nervnog sistema – depresija; anksioznost; tremor; Alchajmerova bolest; multipla skleroza, neuropatije; Parkinsonova bolest; nesanica.

3) Bolesti krvi, imunog sistema i kožne bolesti – povećan LDL holesterol; povišen nivo šećera u krvi (diabetes melitus i/ili insulinska rezistencija); oslabljen imuni sistem zbog nekih hroničnih nezaraznih bolesti i stanja; psorijaza; ekcemi; deficit melanina i proteina u kosi, noktima i koži.

4) Oboljenja pluća, srca i krvnih sudova – povišen krvni pritisak; srčane aritmije; proširene vene; embolija; upala pluća; astma; hronična opstruktivna bolest pluća.

5) Karcinomi najrazličitijih vrsta i lokalizacija – karcinom dojke; jajnika; prostate; štitne žlezde; debelog creva; kostiju; pankreasa; slezine; želuca; mozga; kao i melanoma, leukemija i limfoma.

Jednostavnije ali i stručno rečeno, gljiva čaga ima značaja u tome da čitav organizam štiti od štetnih slobodnih radikala, čime se sprečava starenje i izumiranje ćelija, i naravno usporava se i starenje samog organizma.

Čaga pečurka ima značaja u smanjivanju upalnih procesa bilo kog uzroka i bilo gde u organizmu; može da značajno smanji pojavu bola i mišićnih spazama; uspešno uklanja toksične materije iz organizma, posebno iz kostiju i zglobova i tako čuva skeletni sistem.

Upotreba čaga gljive u terapijske svrhe i cena čage– čaj, prah, tablete i melemi

Mada je još u vreme XI veka naše ere bilo poznato da se pomoću čaga praha ili čaja, može da izleči niz oboljenja, pa je tako ruski knez Vladimir Monomah, pomoću nje izlečio tumor na usni, ona je na neki način postala zaboravljena sve do vremena XX veka.

U novije vreme su počeli da se masovnije koriste preparati od ove gljive, u obliku tinkture, praha, tableta, krema i melema, i u formi čaja koji smatra se ima odlična lekovita svojstva.

Priprema čaja od čaga gljive

dosta je jednostavna i podrazumeva da se kupljeni komadi gljive izmelju u blenderu i tako se usitne, te da se potom preliju ključalom vodom, i da se u toku dana piju u manjim gutljajima, bilo kao preventiva ili pomoćna terapija raznim bolestima i patološkim stanjima.

Kada je u pitanju melem od čaga glijive, poznato je da se on najviše upotrebljava kod oboljenja kože, mišića, periferne cirkulacije, kostiju i/ili zglobova, a pravi se tako što se u određene bazične kreme dodaje prah čaga gljive, ili se jednostavno kupi u biljnoj apoteci krema/melem od čaga gljive.

Svakako je jasno da se u većim koncentracijama čaga gljiva nalazi u tinkturama (uljanim ili pak u  alkoholnim), kao i u samom čistom prahu od čage ili u formi tableta, koje se mogu kupiti u bolje snabdevenim apotekama, po ceni koja zavisi od samog proizvođača (okvirno od oko 1200 dinara za 20 tableta do cene za „bio-čaga“ preparate koji su oko 3500 dinara).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *