Hajdučka trava

hajducka trava

Hajdučka trava, stolisnik, sporiš, kunica, kostrijet (Achillea millefolium L.)

Apotekarsko ime: Flores, Folium, Herba Millefolii

Raste svuda po livadama, međama, pašnjacima i uz putove. To je uspravna biljka visoka do 80 cm, vrlo čvrsta i obrasla dugačkim listovima Cvetne glavice su sitne i bele, ponekad malo ruzicaste, udružzene u cvasti na vrhu ogranaka stabljike i rasporeaene u obliku štita. Cveta celog leta. Cvetne glavice su velike do 5 mm i beličaste. Cela biljka je vrlo prijatnog mirisa. Bere se gornja polovina ili trećina biljke u vreme kad su cvet i biljka potpuno razvijeni. Cveta od proleća do jeseni. Suši se u hladu.

Hajdučka trava sadrži eterično ulje, ahonitinsku kiselinu, ahibein, cimola, smole, soli, tanina i drugih tvari.

Upotreba: Hajdučka trava je jedan od naših najpoznatiji i najčešce upotrebljavanih lekova. To je gorak aromatik. Nekad je i u školskoj medicini uživala vrlo dobar glas kao tonik, stomahik, stimulans, antispazmodik, emenagog i febrifug.

Lekovita svojstva:

  • Hajdučka trava u obliku čaja upotrebljava se protiv krvarenja, želučanog i crevnog katara, za čišćenje krvi.
  • Leči šuljeve (hemoroide), jača organe za probavu.
  • Leči jetru, bubrege, reumu. Narod ga stavlja sa nekim drugim travama u rakiju
  • Kamen u bubregu: pomešati 20gr listova hajdučke trave, breze i medveđeg grožđa, kukuruzne svile i peteljaka od višanja. Tri supene kašike ove smeše popariti sa pola Iitra ključale vode, poklopiti, ostaviti celu noć i sutradan odliti i piti umesto vode.
 
loading...

Оставите одговор

Content Protected Using Blog Protector By: PcDrome.