Reiši gljiva – „gljiva besmrtnosti“, upotreba i lekovita svojstva

Popularna reishi gljiva ili hrastova sjajnica (latinski naziv Ganoderma lucidum), poznata je hiljadama godina po svojoj lekovitosti.

U tradicionalnoj kineskoj medicini gljiva je poznata kao „ling-zhi“, u japanskoj medicini kao „reishi“, dok se kod nas naziva reiši ili „gljiva besmrtnosti“.

Poreklo i uzgoj reiši gljive u lekovite svrhe

Gljiva reiši raste kao drvenasta gljiva uz drvo hrasta, i sama je drvenaste strukture pa se pre upotrebe mora obraditi.

U istočnjačkoj medicini se reiši gljiva upotrebljava preko četri hiljade godina, a u zapadnim zemljama tek u poslednjih nekoliko decenija.

Gljiva raste u hrastovim šumama, i to najčešće na panjevima ili trulim stablima hrasta, pa se i zove hrastova sjajnica.

Izgled reiši gljive je dosta specifičan, i ona je drvenaste strukture, a sastoji se od bočno položene drške i „šešira“.

Sama reiši gljiva, može biti različite boje, shodno stadijumu zrelosti – od narandžaste, preko bordo i crvene, pa do braon boje.

Šešir gljive je sjajan, prečnika do 30 cm, lepezastog oblika, i na njemu se vide koncentrični krugovi kao oznaka starosti.

Industrijski uzgoj reiši gljive je počeo 1971. godine, pre svega u cilju medicinskih ispitivanja i u lekovite svrhe.

Gljiva reiši se uzgaja na hrastovim zdravim panjevima, mada se mogu upotrebiti i panjevi drveta jove i topole.

Princip uzgoja reiši gljive u industrijske svrhe je sledeći:

– na oblicama drveta (brzorastuće sorte) dužine do 1 metar i prečnika do 25 cm, buše se rupe;

– u rupe se stavljaju zrna raži ili drugih žitarica, koja su „obogaćena“ zdravim micelijumom gljive;

– rupe se zatvaraju voskom kao mera zaštite od štetočina i nepovoljnih vremenskih uslova;

– vosak obezbeđuje i zaštitu od direktnog sunca i obezbeđuje vlagu za rast micelijuma;

– oblice se nakon svega ukopaju u vlažnu zemlju celom dužinom;

– prva „berba“ gljive se obavlja nakon pola godine pa do dve godine od zasejavanja micelijuma.

Važna je napomena da se reiši gljiva ne sme brati prerano, jer ako nije sasvim zrela, onda nema nikakva lekovita svojstva.

Upotreba reiši gljive u alternativnoj medicini i pozitivni efekti na zdravlje

Kada su u pitanju najznačajnije prednosti upotrebe reiši gljive u medicinske svrhe, one su zaista procenjene mnogim studijama kao izvanredne.

Pre svega je dokazano da reiši gljiva jača imunitet organizma, i da tako produžava životni vek („gljiva besmrtnosti“).

Antioksidansi u sastavu reiši gljive, sprečavaju štetno delovanje slobodnih radikala i tako preveniraju nastanak hroničnih oboljenja i maligniteta.

Supstance poznate kao triterpenoidi, a kojima je reiši gljiva bogata, sprečavaju umnožavanje malignih ćelija, odnosno rast tumora i nastanak metastaza.

Istraživanja su potvrdila da lekovite supstance iz reiši gljive, mogu uništiti nastale maligne ćelije i da deluju direktno na maligna tkiva.

Reiši gljiva je značajna za opštu detoksikaciju organizma, a pre svega za zdravlje jetre kao glavne „metaboličke laboratorije“ našeg tela.

Lekovite supstance iz reiši gljive, pre svega antioksidansi, eliminišu toksine i tako pomažu bržu regeneraciju jetrinih ćelija – hepatocita.

Ekstrakt reiši gljive, može ublažiti simptome neuroloških oboljenja, koja su za sada neizlečiva, a kakva su Alchajmerova bolest i Hantingtonova horea.

Takođe je značajno da pravilna upotreba reiši gljive, ima blagotvoran uticaj na poboljšanje umnih i kognitivnih funkcija, te stimuliše faktor rasta nerava.

Protivupalni efekat reiši gljive je značajan kod osoba koje boluju od artritisa i gihta, a znatno se povećava i protok krvi kroz tkiva.

U prevenciji alergijskih reakcija, reiši gljiva deluje tako što blokira oslobađanje medijatora inflamacije iz mastocita, a koji se zove histamin.

Upravo je zato ova gljiva odlična kao pomoćna terapija kod alergijske astme i bronhitisa, ali i kod urtikarije i kožnih alergija.

Dokazano je da ekstrakt reiši gljive ima značaja u prevenciji takozvane anafilaktičke reakcije preosetljivosti, što je urgentno stanje opasno po život.

Na srce i krvne sudove, reiši gljiva deluje blagotvorno, povećanjem protoka krvi i smanjivanjem povišenog arterijskog krvnog pritiska.

Pored toga, reiši gljiva smanjuje nivo LDL holesterola u krvi, pa sprečava nastanak ateroskleroze i time i rizik od srčanog i/ili moždanog udara.

Bolesti i stanja za čije je lečenje korisna reiši gljiva u alternativnoj medicini

Reiši gljiva poznata je kao „sveta gljiva“ (prevod kineskog naziva „ling-zhi“), ili u našem narodu kao „gljiva besmrtnosti“, i upotrebljava se:

– u stanjima hroničnog zamora, iscrpljenosti i malaksalosti;

– kod infekcija urinarnog trakta (nefritis; uretritis; cistitis);

kod raznih upalnih procesa u organizmu (na primer artritis);

– kod upala i infekcija respiratornog trakta (bronhitis; faringitis; pneumonija);

– kod bolesti jetre i žučnih puteva;

kod alergijskih stanja i oboljenja (alergijska astma; alergija na hranu ili lekove);

– kod teškoća sa varenjem i inflamatornih bolesti digestivnog trakta;

– kao pomoćna terapija kod ulkusa na želucu ili dvanaestopalačnom crevu;

– kod bolesti kože infektivne ili neinfektivne etiologije;

kao pomoćna terapija u lečenju šećerne bolesti;

– kod stanja anksioznosti, nesanice i depresije;

kao pomoćna terapija u lečenju malignih bolesti;

– kod autoimunskih stanja i oboljenja;

– kod infekcija izazvanih virusima, bakterijama, glljivicama, parazitima;

kao pomoćna terapija kod hepatitisa; HIV-a; influence;

kod povišenog arterijskog krvnog pritiska i porasta lošeg LDL holesterola;

– kod raznih bolesti srca i velikih krvnih sudova kao preventiva ili ađuvantna terapija.

Kako se može koristiti reiši gljiva u medicinske svrhe i koja su moguća neželjena dejstva

Mada je reiši gljiva bogata vitaminima, mineralima, antioksidansima i biomodulatorima, ona ne može da se upotrebljava kao sirova supstanca.

Od vitamina reiši gljiva sadrži u velikoj količini vitamin C i D, kao i skoro sve vitamine koji spadaju u B kompleks.

Najznačajniji minerali u sastavu reiši gljive su kalcijum, cink, bakar, gvožđe, germanijum i fosfor a poznato je da je bogata i biljnim vlaknima.

Od ostalih značajnih lekovitih materija, reiši gljiva je bogata i poli/oligosaharidima; peptidima, proteinima; aminokiselinama; alkoholima, fenolima i triterpenoidima.

Preporuka je da se reiši gljiva ne konzumira dugo, jer se u slučaju upotrebe duže od 30 – 60 dana, mogu javiti nuspojave.

Neželjena dejstva nisu toliko teška, ali treba biti obazriv, jer može nastati glavobolja; vrtoglavica; epistaksa (krvarenje iz nosa); suvoća usta.

Najčešće se reiši gljiva upotrebljava u formi sušenog ekstrakta (u vidu praha ili tableta), kao i u formi čaja od sušenih „listova“ gljive.

kako se preavi reishi caj

Priprema čaja od reiši gljive je dosta jednostavna i podrazumeva da se u pola litra vode potopi preko noći 3 – 5 grama sušenih „listova“.

Nakon što su suve reiši gljive prenoćile u hladnoj vodi, one se kuvaju oko 90 minuta i onda se ostavi da se čaj prohladi.

Čaj se proceđen konzumira uz dodatak limuna (ili drugog izvora vitamina C) ujutru na prazan stomak, a onda u gutljajima tokom dana.

Spremljena količina čaja se čuva u frižideru, ne duže od tri dana, podgreje se pre upotrebe, i pije se uvek pre obroka.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *