Ankilozirajući spondilitis, bol i ukočenost leđa prirodno lečenje biljem

Ankilozirajući spondilitis lecenje cajevima

Ankilozirajući spondilitis, skraćeno AS, je oblik artritisa za koji većina nikada nije čula. Ankilozirajući spondilitis uzrokuje inflamatorne procese duž kičmenog stuba, a posledica su bol i ukočenost leđa.

Ankilozirajući spondilitis pogađa dva i po puta više muškarce nego žene. Raspoloživi podaci govore o 318 000 muškaraca i 127 000 žena.  U 20 % slučajeva bolest se razvija između 20-te i 40-te  godine , međutim postoje slučajevi gde se dijagnoza uspostavlja mnogo kasnije, čak i posle 60-te godine života pacijenta.

Iako niko ne zna šta prouzrokuje ankilozirajući spondilitis, postoje neke procene da to može da bude bolest autoimunološkog sistema čiji se opis poklapa sa reumatoidnim artritisom, još jednim oboljenjem zglobova. U normalnim okolnostima, imunološki sistem napada samo mikrobe koji prodiru u organizam, što nas štiti od podleganja infekciji. Ponekad, međutim, imunološki sistem ne može da razazna šta treba da napada a šta ne, pa svoju uništavajuću moć usmerava protiv samog organizma. Zavisno od toga koji deo oraganizam napada, nastaju i brojne, takozvane bolesti imunološkog sistema.

U nekim slučajevima ankilozirajući spondilitis zahvata vratne pršljenove, diskuse između njih, okolne ligamente i vezivno tkivo. Oni postaju ukrućeni i bolni i povremeno pritisak na koren nerava izaziva bol koji se širi niz ruke. Kada napada ovaj deo tela ljudi često ostaju pogrbljeni.

Ankilozirajući spondilitis se najčešće manifestuje u donjem delu kičme, i zbog toga je veoma teško uspostaviti pravu dijagnozu, jer ljudi često veruju da su to samo obični bolovi u donjem delu leđa, što je veoma uobičajeno! Da bi se došlo do prave dijagnoze ponekad su potrebne godine, sada razumete i zašto. Treba jasno uočiti razliku između “običnog bola u leđima” i ankilozirajućeg spondilitisa.

Hronična upala izazvana ankilozirajućim spondilitisom može da prouzrokuje uništenje hrskavice između pršljenova, a takođe može da dovede i do bujanja koštanog tkiva koje spaja pršljenove i samim tim prouzrokuje stalnu ukrućenost kičmenog stuba. Ukoliko se ankilozirajući spondilitis ne leči, posledica je doživotna invalidnost.

Neurohirurzi, kada je u pitanju ankilozirajući spondilitis, najčešće, predlažu operaciju gde rade takozvanu fuziju ili spajanje dva pršljena (koja su obolela). Međutim spajanje pršljenova je baš ono što se na kraju događa u procesu ankilozirajućeg spondilitisa. Postavlja se pitanje da li pustiti da to priroda uradi sama, doduše mnogo sporije ili se prepustiti rukama neurohiruga?

Naime, savremena medicina tvrdi da ne postoji lekovito bilje ili bilo koja hrana koja će vam pomoći kada je ankilozirajući spondilitis u pitanju.

Ovaj tekst je svedočenje ljudi koji su posvetili dobar deo života izučavanju pomoći iz prirode i tvrdnje da su pronašli olakšanje kada su tegobe ankilozirajućeg spondilitisa u pitanju.

Naglašavamo da lekovite biljke neće izlečiti vaš ankilozirajući spondilitis. Ako ga nekim slučajem imate, savet je da nađete dobrog reumatologa i poštujete njegove savete .

Ali isto tako vam nudimo informacije o lekovitom bilju koje vam može zasigurno pomoći!

Dakle kombinacija dobrog reumatologa i pomoć iz prirode mogu značajno da umanje vaše tegobe.

Lekovite biljke za Ankilozirajući spondilitis

Đumbir ( Ziniber officinale )

Đumbir sadrži zingiberen, posebnu vrstu proteolitičkog enzima koji poseduje sposobnost razlaganja proteina.

Klinička istraživanja pokazala su da proteolitički enzimi imaju antiinflamatorna svojstva. To znači da bi trebalo da olakšaju tegobe kod ankilozirajućeg spondilitisa.

Drugi proteolitički enzimi, pored zingiberena, takođe  igraju dodatnu ulogu u kontroli bolesti autoimunološkog sistema. Oni učestvuju u smanjenju nivoa krvi kod jedinjenja poznatih kao imunokompleksi, čiji visoki nivoi aktiviraju imunološki sistem koji napada sam organizam, i najzad dovodi do oštećenja tkiva.

Istraživač Pol Šulik navodi da zingiberen, koji uključuje do 2 % svežeg korena đumbira, podjednako jak enzim kao bromelain u ananasu ili papain u papaji. On tvrdi da je đumbir jedan od najbogatijih prirodnih izvora proteolitičkih enzima, sadržavajući ih približno 180 puta više nego u papaji.

Đumbir je takođe dobro poznat zbog svojih antiinflamatornih svojstava. Indijske i skandinavske studije stalno pokazuju da je đumbir ( kao i tesno povezana kurkuma ) koristan u lečenju većine tipova artritisa. Đumbir, takođe, sadrži više od 12 antioksidanasa, što podstiče neutralizaciju visokoreaktivnih molekula (slobodnih radikala) koji prouzrokuje upale.

Najzad, Šulik takođe beleži veliku prednost đumbira nad priznatim medicinskim izborom lečenja ankilozirajućeg spondilitisa, koji se sastoji od nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL). Aspirin, kao i drugi NSAIL-i teški su za želudac i njihova dugotrajna upotreba može da izazove pojavu čira. Đumbir ne stvara stomačne tegobe.

Đumbir možete uzimati kao bilje u čaju, u obliku tinktura ili kapsula. On je takođe ukusan začin koji možete obilato da koristite u kulinarstvu. Jelo začinjeno đumbirom pružiće vam dovoljnu lekovitu dozu ove biljke.

Ananas ( Ananas comosus )

Kao i đumbir, ananas sadrži proteolitički enzim nazvan bromelain. Doktor Mari preporučuje 400 do 600 miligrama bromelaina tri puta dnevno na prazan stomak. Čist bromelain možete da kupite u prodavnicama zdrave hrane.

Ukoliko volite ukus ananasa i ako vam džep dozvoljava porcije bromaleina uzimajte iz prirodnog izvora. Jedite ananas u obilnim količinama.

Uz zingiberen i bromelain postoje i drugi proteolitički enzimi koji bi trebali da imaju slično dejstvo. Možete doći do njih ukoliko jedete voće i biljke koje ih sadrže. Najbolji izvori su plodovi đumbira, kivija, papaje i smokve.

Štir ( Amaranthus različite vrste )

Nema sumnje da uzimanje dovoljne količine kalcijuma pomaže u sprečavanju osteoporoze. Smatra se da je on takođe koristan pri sprečavanju ankilozirajućeg spondilitisa.

Štir je najbolji biljni izvor kalcijuma.

Ostale biljke koji  su takođe dobri izvori ovog osnovnog materijala jesu kopriva, bob, potočarka, sladić, mađuran, čubar, izdanci crvene deteline, majčina dušica, kineski kupus, bosiljak, seme celera, maslačak i tušt.

Preporučuje se često unošenje zelenog lisnatog povrća, kao redovnog dela vaših obroka. Takođe je preporučljivo, između obroka, piti čorbe ili likere spravljene od pomenutih biljaka

Vegetarijanstvo

Nekoliko studija i dobar deo iskustva navode na misao da niskokalorična vegetarijanska dijeta pomaže u ublažavanju bolova upala reumatoidnog artritisa. Istraživanje je pokazalo da ovaj tip dijete takođe pomaže pri ublažavanju kod širokog spektra bolesti autoimunološkog sistema. Ako je ankolizirajući spondilitis, zapravo, oblik autoimunološkog artritisa, to znači da bi vegetarijanska dijeta sa smanjenim kalorijama trebala da olakša i ovo stanje.

Ova vrsta dijete je u principu korisna za zdravlje i dugovečnost, čak iako nemate problema sa autoimunološkim sistemom. Ako, pak, bolujete od ankilozirajućeg spondilitisa, može da vam pomogne da smanjite telesnu težinu, što umanjuje pristisak na artritične zglobove.

 
loading...
Content Protected Using Blog Protector By: PcDrome.