Šta je propolis, kako se koristi za zdravlje i koja su njegova lekovita svojstva

Poznato je da je propolis jedan od najdragocenijih pčelinjih proizvoda, koji ima lepljivu strukturu i sasvim lep miris.

Sastav propolisa jeste dosta specifičan, i on zavisi od vrste biljaka koje pčele koriste, kao i na kraju sama boja propolisa.

Naime, boja propolisa se može normalno kretati u nijansama od zelene preko zlatno žute, pa sve do crvene i tamno smeđe, a pored vrste biljaka na to utiče i „starost propolisa“.

U sastavu propolisa se nalaze smole i balzami (oko 40 – 60%); pčelinji vosak (oko 30%); eterična ulja (oko 5 – 10%).

Pored svega navedenog, u sastavu propolisa se nalaze i tanini, pelud i brojne važne organske materije kojih je u manjem procentu (do 5%), ali koje su izuzetno važne za njegova lekovita svojstva.

Šta je propolis i kakva je njegova struktura i hemijski sastav

Generalno posmatrano, propolis jeste smolasta materija, koja je sastavljena od dragocenih biljnih smola.

Kako pčele sakupljaju polenov prah, tako i propolis nastaje od raznih delova biljaka i to najpre od pupoljaka i cvetova.

Manje je poznato da propolis jeste često i sastavljen od biljnih smola koje potiču iz kore drveta, ali nekih trideset procenata sastava jeste izlučevina pčelinjih žlezda.

Dakle, može da se kaže da je propolis 70% sastavljen od biljnih smola, koje mu i daju lepljivu strukturu i miris, i da je 30% poreklom od žlezdanih izlučevina samih pčela radilica.

Pčele u toku procesa stvaranja propolisa izlučuju neke materije kpje su izrazito lekovite, a vosak je deo koji daje strukturu i lepljivost propolisu.

Generalno je poznato da pčele njega upotrebljavaju kao pre svega materiju za izgradnju košnica.

Međutim, i same pčele ga uzimaju kao hranu i tako pospešuju i svoje zdravlje, ali i čiste saće pa im je propolis „sredstvo za dezinfekciju“.

Propolis je za pčele i jedna vrsta „zamke“ koja im služi da u njega uhvate neke druge manje/veće insekte, pa ih tako zarobe i spreče da ih napadnu u košnicama.

Zanimljiva je i jedna činjenica o poreklu reči propolis, koja je zapravo složenica od dva pojma – pro i polis.

Prevedeno na naš jezik, prefiks pro znači odbranu; zaštitu, a reč polis znači grad ili zajednicu, pa jednostavno rečeno označava odbranu košnice koja je jedan „pčelinji grad“.

Sastav propolisa

Mada sam sastav propolisa jeste dosta varijabilan, sve jer se pčele hrane raznim biljkama, utvrđeno je da se u njemu nalazi:

– preko tri stotine raznih hranljivih supstanci;

– više od dvadeset vrsta vitamina;

– sedam vrsta prirodnih minerala;

– blizu četrdeset vrsta biljnih flavonoida;

– organske kiseline;

– alkohole;

– estre;

– druge važne i lekovite materije u manjoj količini.

Lekovita svojstva propolisa i delovanje na opšte zdravlje organizma

Potvrđeno je da propolis ima mnoga lekovita svojstva i da se koristi u alternativnoj medicini kao sredstvo za prevenciju ili pomoćno terapijsko sredstvo.

Pre svega se smatra da zahvaljujući visokom procentu biljnih flavonoida, propolis ima antiinflamatorno, antioksidativno, antitumorsko i antiseptičko svojstvo.

Interesantno jeste da je propolis jedan od najboljih prirodnih antibiotika, i da za sada ni jedan mikrob nije uspeo da razvije rezistentnoist na propolis.

Poznato je da propolis deluje antimikrobno, i to pre svega kao antibiotik protiv bakterija, kao fungicid protiv 60 vrsta gljivica, kao antivirusni lek i da ima svojstva antiseptika kao i protivupalni efekat.

Pored svega navedenog, propolis je poznat i kao materija koja zaustavlja nastanak i dalji razvoj malignih procesa, jer sprečava umnožavanje tumorskih ćelija.

Od ostalih značajnih efekata propolisa na zdravlje su poznata i svojstva da on:

– pomaže jačanje imuniteta;

– deluje kao antioksidans i štiti od slobodnih radikala;

– pomaže u zaceljivanju rana i ima svojstva antiseptika;

– ima efekat lokalnog anestetika i ublažava bol;

– štiti organizam od štetnog UV zračenja;

– pospešuje regeneraciju i reparaciju tkiva;

– smanjuje upalu, sprečava infekcije i komplikacije istih.

Zbog svih svojih pozitivnih efekata na ljudsko zdravlje, propolis je dobio epitet „leka XXI veka“, jer ima protivupalni, antimikrobni, anestetički i antioksidativni efekat.

Najbolje efekte je propolis pokazao u pomoćnoj terapiji i/ili prevenciji sledećih bolesti i stanja:

– kod infekcija Herpes virusima;

– u terapiji alergijske astme, kod kašlja i pojave gušenja;

– kod upalnih procesa na raznim organima – gingivitis; kolitis; dermatitis;

– kod glavobolja tipa migrene ili tenziogenih glavobolja;

– kod zubobolje kao analgetik, ali i u prevenciji nastanka karijesa;

– kod prevencije umnožavanja tumorskih ćelija, čime se sprečava rast tumora i eventualne metastaze;

– kod lečenja ateroskleroze – jer vraća elastičnost krvnih sudova i „pročišćava ih“;

– kod povišenog krvnog pritiska, kod povećanog nivoa holesterola i uopšteno u prevenciji nastanka rizika za srčani i/ili moždani udar;

– kod osoba koje se oporavljaju od radioterapije, propolis pomaže regeneraciju tkiva i jača imunitet;

– kod bolesti kože kakve su – dermatitis; ekcem; rane; žljevi – propolis ubrzava regeneraciju, stvara zaštitni film i sprečava nastanak infekcije;

– kod oboljenja prouzrokovanih bakterijama (pre svega stafilokokom), virusima i gljivicama, propolis deluje antimikrobno i sprečava generalizaciju infekcije.

Oblici propolisa u opštoj upotrebi i potencijalne kontraindikacije koje se mogu javiti

Najčešće se propolis upotrebljava u obliku kapi, koje su uljani ili alkoholni rastvor u određenom procentualnom odnosu.

Pored toga, propolis se koristi u formi masti i spreja, a dostupni su i flasteri sa propolisom koji se mogu kupiti u apotekama.

Sam način upotrebe propolisa, nevezano za oblik u kome se on nalazi, jeste da se najbolje dejstvo postiže ako se on koristi jedan sat pre jela ili dva sata nakon obroka.

Inače je manje poznata činjenica da se propolis ne može rastopiti u vodi (koja ga topi samo u nekih 10%).

Zato je najčešće propolis rastvoren u alkoholu, koji ga rastapa u 60 – 70%, mada se često smatra da se njemu narušava kvalitet kada se rastvori u etanolu.

kako se pravi propolis kapi

Kako se prave propolis kapi – recept

Proplis u obliku smole pčelari inače drže u zamrzivaču kako ne bi bio lepljiv i onda po potrebi koriste za pravljenje propolis kapi sa alkoholom ili za neku drugu potrebu poput masti i slično.

Prenosimo vam jedan od najlakših i najjednostavnijih recepata na praktičnom primeru kako ne bi razmišljali o gramima i razmerama.

  • Uzmite dve jelovne kašike propolis smole iz zamrzivača i izmrvite ili istucajte na sitnije delove. Zatim stavite te izmrvljene delove na dno prazne staklene flašice od 2 dl (od soka npr). Zatim prelijte propolis alkoholom skoro do vrha.
  • Najčešće se koristi alkohol od 70% koji možete kupiti u apoteci. Može se koristiti i jači alkohol od 90% ali obično ako nameravate kapi da koristite za spoljnu upotrebu, za rane na koži, bubuljice, bradavice i slično.
  • Zatvorite flašicu u kojoj je propolis preliven alkoholom skoro do vrha i ostavite da stoji do 7 dana uz povremeno mućkanje na dan.
  • Nakon tog perioda propolis je spreman za upotrebu. Na dnu flašice će biti talog od propolisa a tečnost do vrha.
  • Ukoliko želite da propolis prebacite u manje bočice i koristite kao kapi to se ne radi običnim presipanjem već ima jedan “trik”. Uzmete špric u apoteci i sa njim izvučete tečni deo propolis kapi iz flašice,a zatim se išprica u manju bočicu.

Međutim, mnoga su istraživanja potvrdila da je propolis jednako delotvoran u svakom obliku, bilo da je alkoholni ili uljani rastvor, ili je prirodni odnosno „nativni oblik“.

Generalno gledano, za decu, trudnice i osobe koje imaju intoleranciju etanola, ne koriste se alkoholni već najbolje uljani rastvori propolisa.

Među najznačajnijim kontraindikacijama za upotrebu propolisa uopšte, svakako jeste preosetljivost ili alergija na pčelinje proizvode.

Tako su i neželjene reakcije posledica preosetljivosti na propolis, i podrazumevaju kožne promene ili lokalne i sistemske alergijske manifestacije

Strani izvori: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5549483/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *