Vitamin B12 – značaj i posledice nedostatka, namirnice bogate vitaminom B12

Kobalamin ili cijan-kobalamin odnosno vitamin B12, veoma je važna komponenta za pravilan razvoj mozga i za nervne funkcije.

Pomenuti vitamin je uz folnu kiselinu, najvažniji faktor u ljudskom organizmu koji ima dejstvo koenzima, u redukovanju RNK u DNK molekule, a koji su ključni stadijum za replikovanje gena.

Vitamin B12 se nalazi skladišten u jetri, najviše se unosi hranom životinjskog porekla, rastvara se u vodi (hidrosolubilan) i razlažu ga baze; kiseline; povišena temperatura i svetlost.

Važnost vitamina B12, uz folnu kiselinu, a pored stvaranja mijelinskog omotača nerava i DNK kao genetskog materijala, jeste i za stvaranje eritrocita.

Šta je vitamin B12 i zašto je on važan u ljudskom organizmu?

Naime, crvena krvna zrnca, imaju ulogu da prenose kiseonik od pluća do tkiva, putem krvi, pa je tu krucijalna uloga vitamina B12, kao i pomenute folne kiseline.

Kao i ostali vitamini B grupe, tako i vitamin B12, sa folnom kiselinom, može da značajno utiče na nervne funkcije, na imunitet, kao i na stabilnost količine eritrocita u krvi.

Pored svega navedenog, vitamin B12, ima značaja (opet u sprezi sa folnom kiselinom, i sa nekim vitaminima B grupe), u sintetisanju važne supstance homocisteina, koji spada u aminokiseline.

Naime, ispitivanjima je utvrđeno, da je sineza homocisteina potaknuta vitaminom B12, važna za prevenciju oboljenja kakva su – neurološke bolesti (Alchajmerova i Parkinsonova bolest); srčane bolesti i osteoporoza.

Kada je u pitanju metabolizam vitamina B12, on je relativno složen, pa se može reći da postoji u organizmu jedan fiziološki (dakle nemanifestan ili normalan deficit vitamina), koji nema baš i nikakve zdravstvene posledice.

Za metabolisanje vitamina B12, potreban je takozvani IF – intrinsic fastor, koji se sintetizuje u parijetalnim ćelijama želudačne sluznice, te vezuje uneti vitamin B12 i omogućave njegovu resorpciju u tankom crevu.

Ukoliko se dogodi da postoje stanja u kojima je nemoguća ili je smanjena sinteza unutrašnjeg faktora, to se u organizmu manifestuje kao deficit vitamina B12, a simptomi variraju od blažih pa sve do težih.

Nedostatk vitamina B12 – Koje osobe imaju povećan rizik za nastanak?

Pre svega je utvrđeno da je rizik za nedostatak vitamina B12, koji se može manifestovati vrlo i različitim stepenom težine simptoma, najveći kod:

– osoba koje su vegeterijanci ili vegani (dakle ne jedu meso, mlečne proizvode, jaja);

– osoba koje su starije od 60 – 65 godina – zbog umanjene sposobnosti želudačne sluznice da stvara IF;

– osoba koje su obolele od HIV infekcije;

– stanja parcijalne ili totalne gastrektomije – operativno uklanjanje želuca, i sledstveno smanjeno stvaranje unutrašnjeg faktora;

– stanja ili oboljenja malapsorpcije u crevima – pre svega kod nedostatka enzima za varenje hrane;

– stanja delimičnog ili kompletnog hirurškog uklanjanja terminalnog ileuma (deo tankog creva u kome se resorbuje u krvotok vitamin B12;

– infekcije želudačne sluznice sa Helicobakter pylori, koja oštećuje sluznicu i stvara uslove za nastanak ulceracija;

– stvaranja ulkusa na želucu, različitog uzroka, a čime se uništavaju ćelije koje stvaraju unutrašnji faktor (parijetalne ćelioje želuca).

Kako se najčešće ispoljava nedostatak vitamina B12 u ljudskom organizmu

Kada su u pitanju najčešće bolesti i stanja koja pokazuju da je u pitanju manifestni nedostatak ili deficit vitamina B12, to su:

– perniciozna anemija;

iscrpljenost i umor;

– bledilo kože i vidljivih sluznica;

– osećaj trnjenja u ekstremitetima;

– česte vrtoglavice;

– srčane tegobe, pre svega aritmija i tahikardija;

– umanjenje kognitivnih funkcija (zaboravnost/slabo pamćenje i loša koncentracija);

– bolovi i slabost u mišićima i zglobovima;

– česte i dosta nagle promene raspoloženja (sklonost depresiji i anksioznosti);

– problemi sa pravilnom funkcijom digestivnog trakta – dijareja; mučnina i povraćanje; crevne kolike (grčevi);

– problemi sa čestim bolovima i upalama desni i njihovim krvarenjem;

– kod žena česti poremećaji menstruacionog ciklusa, do njegovog potpunog izostanka (amenorea);

– smanjen apetit, opšta bezvoljnost, ispucali uglovi usana.

simptomi nedostatka Vitamina b12

Perniciozna anemija, najčešća bolest nedostatka vitamina b12

Kada je u pitanju perniciozna anemija koja je najčešće pomninjana bolest u vezi sa deficitom vitamina B12, ona ima vrlo jasnu etiologiju nastanka.

Naime, ova bolest nastaje onda kada dođe do urođenog/stečenog oštećenja parijetalnih ćelija sluznice želuca, i posledično je jasno da izostaje stvaranje unutrašnjeg faktora.

Najvažniji simptomi perniciozne anemije su – slabost i umor; malaksalost i bledilo kože; groznica; opšta konfuznost, trnjenje ekstremiteta; gubitak kilograma, povraćanje i dijareja.

U pomenutom stanju je najvažnija nadoknada vitamina B12, koji se daje intravenski, pošto davanje ovog vitamina per os nema dobar efekat. Neurolozi smatraju da čak ni sublingvalna terapija nije dovoljna za brzu resorpciju.

Kada je u pitanju blaži nedostatak vitamina B12 u organizmu, on je prilično česta pojava, jer je i struktura i samo metabolisanje ove supstance dosta složeno, ali su manifestacije lakše – slabost, umor; bledilo; pospanost; nervota; dispnea; trnjenje ekstremiteta.

Teži nedostatak vitamina B12, može da stvori vrlo ozbiljne neurološke probleme. Među kojima jeste najvažnija demijelinizacija nerava, i posledična nervna oboljenja, kao i neke srčane smetnje.

Naime, kako je ranije i navedeno, vitamin B12 posreduje u sintezi aminokiseline homocisteina, čiji povišen nivo u krvi, stvara veći rizik za nastanak infarkta miokarda kao i moždanog udara.

Namirnice koje su bogate vitaminom B12 i preporučena dnevna doza

namirnice bogate vitaminom b12

Po savetima lekara je preporučena dnevna doza za unos vitamina B12 – za zdrave muškarce i žene oko 3 mikrograma/dan, a za trudnice je ta doza oko 4 mikrograma /dan.

Za decu je preporučena dnevna doza vitamina B12, vrlo zavisna od uzrasta, pa je tako do šestog meseca preporučeni unos 0.4 mikrograma, dok je za decu od 14 – 18 godina dnevna doza oko 2.4 mikrograma.

Svakako je jasno da se kod starijih osoba preko 65 godina, javlja nedostatak vitamina B12. Pre svega jer se starenjem fiziološki smanjuje stvaranje IF kao i sposobnost resorpcije već vezanog vitamina B12 u terminalnom ileumu.

Kako bi se prevenirala značajnija hipovitaminoza B12, jeste preporuka da se tada (posle 65. godine života), dnevne doze povećaju, i da se vitamin primenjuje sublingvalno ili intravenski.

Namirnice životinjskog porekla su najbogatije vitaminom B12, pa je pre svega potrebno u njegovom nedostatku pokušati da se ishrana promeni, pa tek onda da se započne primena nekih suplemenata (koji generalno imaju mali efekat uzeti per os).

Među namirnicama koje sadrže najviše vitamina B12, izdvajaju se crveno meso; džigerica; jaja; mleko i mlečni proizvodi; riba; morski plodovi.

Mada biljke praktično uopšte nemaju vitamina B12, ili ga imaju nedovoljno da obezbedi dnevne potrebe za organizam, manje je poznato da neki fermentisani proizvodi od soje, kakav je tempeh, imaju malo vitamina B12.

Stoga je preporuka da se vegeterijanci i vegani, upoznaju sa činjenicom koliko je važan vitamin B12 za organizam, i da ga makar uzimaju u vidu suplemenata, a u savetu sa lekarom ili sa svojim nutricionistom.

Izvori: https://ods.od.nih.gov/factsheets/VitaminB12-HealthProfessional, https://www.health.harvard.edu/blog/vitamin-b12-deficiency-can-be-sneaky-harmful-201301105780

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *