Home Biljke Stevija prirodna zamena za šećer

Stevija prirodna zamena za šećer

467
0
stevija ilustracija.
stevija zamena za šećer

Stevija vodi poreklo iz Paragvaja, gde je lokalno stanovništvo više od hiljadu i po godina koristi kao prirodni sazlađivač. Služila im je da zaslade lekovite preparate gorkog ukusa, poput čajeva i ostalih napitaka. Koristili su je u svežem obliku jer su je imali na dohvat ruke ali i kao sušeno lišće. U 16. veku stevija je počela da se koristi i u Evropi, najčešće u obliku čaja.  Sa pojavom šećerne trske i repe pala je u zaborav tokom 18. veka. Ponovno počinje da se koristi zahvaljujući švajcarskom prirodnjaku Bertoniju koji je “vraća u upotrebu” krajem 19. veka.

Sama biljka izgleda veoma skromno ali sadrži dosta korisnih materija, a njena najpoznatija uloga je prirodni zaslađivač. Suvo lišće stevije je čak 200 do 300 puta slađe od šećera, ali je potpuno prirodna i neškodljiva za razliku od veštačkih zaslađivača. Njeno korišćenje ne dovodi do pojave karijesa, odnosno ne šteti zubima, bez kalorija je i ne gubi svojstva na visokim temperaturama pa se može koristiti i u pravljenju kolača.

Biljka izgleda kao grm, sadi se u proleće,  zatim se u jesen beru listovi pre cvetanja koji se suše. Interesantno je pomenuti da u Japanu stevija čini 50% tržišta zaslađivača, koriste je čak i u coca-coli.

Najveće prednosti ove biljke osetiće svakako dijabetičari nebitno da li koriste tablete ili insulin. Nakon upotrebe stevije ne dolazi do neželjenih efekata i ne dovodi do povećanja količine ugljenih hidrata u krvi. Specifičnost ove biljke je da u potpunosti zdavoljava želju za slatkim, ali je organizam ne skladišti kao tipične ugljene hidrate iz šećera. Glikozidi koje sadrži stevija utiču na bokiranje osećaja gladi pa se često koristi i u dijetama.

Druga lekovita svojstva stevije: povoljno deluje na organe za varenje, smanjuje simptome mučnine, umiruje gorušicu, pomaže u oporavku nakon bolesti organa za varenje. Početkom 21 veka stevija počinje da se koristi i kao pomoćno sredstvo za regulisanje hipertenzije, odnosno visokog pritiska. Sprovedeno je istraživanje i učesnici koji su 3 puta dnevno koristili steviju imali su manji sistolni i dijastolni pritisak. Funkcionalna doza je oko 20 grama stevije.

Stevija je bila zabranjena do 2011!

Pošto je tržište veštačkih zaslađivača veoma veliko, to je postalo unosan biznis. Samo u evropi se potroši 10.000 tona veštačkih zaslađivača diskutabilne vrednosti.

Jedna prirodna alternativa veštačkim zaslađivačima bila je stevija. Zbog toga su lobisti kompanija koje proizvode zaslađivače preko Američke organizacije za hranu i lekove, krajem 80ih godina zabranili upotrebu stevije kao zaslađivača. Takođe, 90ih i Evropska komisija uvodi istu zabranu zbog nedovoljno istraživanja o “bezbednosti korišćenja” Tek 2011 Evropska komisija odobrava upotrebu stevije u hrani i pićima, a u Srbiji je odobrena upotreba polovinom 2013.