Home Biljke Uzgoj lekovog bilja, voća i povrća u kućnim uslovima i bašti

Uzgoj lekovog bilja, voća i povrća u kućnim uslovima i bašti

32
0
uzgoj lekovitog bilja kod kuće ilustracija.
Kako uzgajati lekovito bilje,voće i povrće u kućnim uslovima

Beli luk

Deli se na jesenjak i proletnjak. Jesenjak se sadi polovinom oktobra, a u proleće se već može konzumirati kao mladi luk. Otporan je na mraz, a botaničku zrelost postiže u julu i avgustu. Tada se vadi iz zemlje, suši na suncu dva do tri dana, pa se plete u veze i čuva na suvom mestu. Proletnjak se sadi u proleće, uglavnom početkom marta. Uspeva na plodnim i dubokim zemljištima, da bi kvalitet belog luka bio što bolji treba ga đubriti dobro zagorelim stajskim đubrivom, ali u malim količinama. Sadnja se obavlja ručno, a dubina sadnje treba da bude između dva do pet centimetara.

Crni luk

Za crni luk je najvažnije da zemljište bude rastresito i dobre strukture. Treba da bude plodno i neutralne PH vrednosti. Pre sadnje, koja se obavlja u proleće, treba očistiti zemljište od korova i proveriti njenu vlažnost (preterana vlaga zemljišta nije pogodna za sadnju crnog luka). Zemljište se obrađuje na dubinu od dvadeset do trideset centimetara početkom jeseni. Sadi se na dubinu od jedan i po do dva centimetara. Zbog plitke sadnje treba ga često zalivati, jer zbog nedostatka vlage može doći do propadanja biljke. Zalivanje treba pojačati u vreme kada se formira glavica crnog luka, što se uglavnom događa u periodu velikih vrućina, a sa zalivanjem treba prekinuti kada se primete prvi znakovi sazrevanja. Vađenje crnog luka se obavlja kada biljka polegne na zemlju.

Cherry paradajz uzgoj i sadnja

Može se gajiti u saksiji kao vrsta dekorativne biljke. Veoma je otporna, odgovara joj svaka zemlja za cveće, a najbitnije je da ima dovoljno toplote i svetlosti, da se prihranjuje i redovno zaliva. Zaliva se uglavnom predveče, ali joj ne odgovara zalivanje kada su velike vrućine. Dubina saksije u kojoj se sadi cherry paradajz mora biti oko pedeset centimetara. U nju se stavlja vlažno zemljište, pa seme cherry paradajza koje onda treba prekriti slojem zemlje i potom zaliti. Pre prvih mrazeva saksiju cherry paradajza treba uneti u toplu i svetlu prostoriju.

Limun

Sadi se na dobro dreniranom zemljištu koje ima lakšu teksturu, a položaj zemljišta, u kom će biti zasađen limun, mora biti zaštićen od vetra i dobro osunčan. Limun ne podnosi niske temperature, pa ga preko zime, radi zaštite, treba prekriti folijom ili najlonom. U septembru se prekida sa đubrenjem limuna i zaliva se umereno, tako što se pusti da se zemlja osuši između dva zalivanja. Leti se češće zaliva, naročito ako su velike vrućine, i u vegetacijskom periodu (od aprila do septembra).

Badem

Sadi se na dubokom dreniranom zemljištu koje je bogato mineralima i humusom. Zemljište treba da bude što dublje, jer koren badema može da prodre i do četiri metara dubine. Ukoliko se sadi u jesen, dubinsko oranje (oko četrdeset centimetara duboko) treba obaviti tokom leta, a ako se sadi na proleće treba, pre oranja, obratiti pažnju na vlažnost zemljišta i oranje obaviti između leta i zime. Da bi badem bio što boljeg kvaliteta mora imati mnogo toplote i svetlosti u vreme sazrevanja. U vreme vegetacije i intenzivnog rasta badem mora imati dovoljne količine padavina (zalivanja). U vreme sazrevanja nema potrebe za zalivanjem, jer plod badema ispušta svoju vodu.

Peršun

Peršun (petroselinum sativum) je dvogodišnja biljka kojoj se u prvoj godini formira koren koji je vretenast, žućkaste pokožice i belog mesa, a u drugoj godini se formira stablo i seme. Stabiljka peršuna je uglasta, listovi su mu suženi i trostruko perasti, a krase ga cvetovi žućkasto zelene boje koji se na vrhu stabiljke skupljaju u štit. Sade se dve vrste peršuna, peršun lišćar (radi lišća peršuna) i peršun korenjaš (radi korena).

Za uzgoj peršuna je neobično to što se može drugi put saditi na istom mestu na kome je bio zasađen prvi put tek nakon dve godine, jer mnogo iscrpljuje zemljište. Iako je najpogodnije da se peršun uzgaja u saksiji može se uzgajati i u bašti, samo treba imati dobro drenirano i bogato zemljište, i izabrati polusenovito ili sunčano mesto u bašti.

Peršun se uglavnom sadi na proleće, pa do kasnog leta, a pre nego što se seme poseje treba ga ostaviti potopljenog u toploj vodi tokom cele noći ili dobro zaliti leje peršuna.

Ukoliko se uzgaja peršun korenaš treba ga zasaditi duboko u zemlju, a najviše mu odgovara rastresito zemljište normalne vlažnosti. Seje se u dubinu od dva do tri centimetara u redovima i da rastojanje između dva semena bude od dvadeset do trideset centimetara. Ista dubina i rastojanje važi i kada se seje peršun lišćar, samo što njegova sadnja ne zahteva poseban sastav zemljišta.

Da bi peršun bio što bujniji treba ga redovno zalivati, prihranjivati i plevljiti. Iako je otporan na mraz, peršun možete preko zime prekriti suvim šibljem da bi ste već u rano proleće imali sveže listove.

Ukoliko peršun sejete u saksiju potrebno je izabrati saksiju sa što manje rupica na dnu i što dublju. I u ovom slučaju se seme pre sejanja ostavlja da prenoći u vodi. Sutradan se u saksiju sipa što rastresitija i vazdušasta zemlja tek toliko da se popuni tri četvrtine saksije, potom se u tu zemlju položi seme i sipa ponovo zemlja, ovaj put do vrha saksije. Potom zemlju u saksiji treba lagano pritisnuti na dole, navlažiti je, prekriti je platičnom folijom i svakodnevno zalivati dok ne izniknu prve mladice. Kada one izniknu tada se skida folija, saksija se potapa u vodu i drži se potopljena dok se ne pojave prve kapi vlage na površini zemljišta.

Nakon svega toga se saksija postavlja na svoje stalno mesto sa podmetačem ispod nje. Saksiju treba držati na toplom i svetlom mestu, ali ne na suncu, da listovi ne bi požuteli. Zemlju treba konstatno održavati vlažnom, redovno zalivati biljku, povremeno je poprskati vodom i voditi računa da u podmetaču uvek ima malo vode.

Kada peršun vegetira treba ga jednom mesečno prihranjivati tečnim đubrivom ili ubaciti svaki drugi mesec granule na površinu zemlje. Da bi peršun imao što intenzivniji miris i gušći rast savetuje se da se biljka reže makazama kada joj porastu stabiljke i listovi.

Kantarion

Kantarion (hypericum perforatum) je višegodišnja zeljasta biljka. Stabiljka kantariona je čvrsta i može da dostigne visinu i do sto centimetara. Listovi su mu jajasti i izduženi po tri – četiri centimetara, a žlezde na listovima izgledaju kao sitne tačkice. Koren mu je razgranat, a cvetovi žuti veličine od po dva – tri centimetara. Cvetanje traje od jula do avgusta, a plod je čaura u kojoj su smeštene tvrde smeđe semenke koje sazrevaju tokom avgusta i septembra.

Kantarionu najviše odgovaraju sunčana mesta posebno u periodu cvetanja i vegetativnog rasta, jer mu tada najviše treba sunčeve svetlosti i topline. Dobro podnosi i niske temperature, mada mu ne odgovaraju previše vlažna zemljišta, pa treba pripaziti sa količinom vlage. Iako je uzgoj kantartiona moguć na skoro svim zemljištima najbolje rezultate daje uzgoj na rastresitijem i dubljem zemljištu, jer je na taj način omogućen pravilan razvoj korena.

Pre sejanja kantariona zemljište treba temeljno obraditi i što dublje, jer se radi o višegodišnjoj biljci. Kantartionu odgovara što plodnije zemljište, pa se savetuje upotreba organskog đubriva količinski od trideset do pedeset kilograma. Pre sejanja preporučuje se mineralno đubrivo u količini od trista do četristo kilograma. Mineralno đubrivo se takođe savetuje u kasnu jesen i rano proleće. Prihrana se savetuje u početku i pri kraju vegetacije.

Za sejanje kantariona dovoljno je pola grama semena da se dobije oko trista – četristo sadnica. Sejanje semenase vrši krajem jeseni ili u rano proleće, a razmak između zasađenih semena treba da bude od pedeset do sedamdeset centimetara. Mlade biljke se seju u jesen da bi se do proleća dobro ukorenile. Između redova razmak treba da bude od pedeset do sedamdeset centimetara, a između biljaka od trideset do četrdeset centimetara.

Kantartion se bere u fazi punog cvetanja, prva berba se vrši u junu, a druga u avgustu. Bere se tako što se seku cvetovi sa stabiljkama dužine do dvadesetpet centimetara.

Kivi

Za sadnju kivija je potrebno da zemljište bude dobro drenirano i nikako da ne bude teško. Pošto je osetljiv na vetar treba ga saditi na mestima zaštićenim od vetra ili mu napraviti neku vrstu zaštite. Zemljište treba izorati na dubinu od četrdeset centimetara, a pre toga ga očistiti, izravnati i posuti mineralnim đubrivom. Priprema zemljišta se obavlja godinu dana pre sadnje kivija. Leti se obavlja priprema zemljišta, a pre sadnje se obavlja duboko oranje i đubrenje. Kivi se sadi tokom zime i početkom proleća. Otporan je sem u vreme vegetacije kada mu niske temperature mogu naneti mnogo štete. Tokom rasta zahteva mnogo vlage, pa u slučaju retkih padavina treba ga često zalivati.

Malina

Sadnja maline se obavlja na rastresitom zemljištu koje je bogato humusom, a mesec dana pre sadnje ga treba očistiti od kamenja i korova, izravnati ga, preorati i posuti mineralnim i stajskim đubrivom. Zemljište se ore na dubinu od trideset do četrdeset centimetara. Malina kasno cveta, pa joj mrazevi i niske temperature ne štete sve dok su ispod minus dvanaest stepeni. Preporučuje se često zalivanje, jer ukoliko zemljište nije dovoljno vlažno može doći do toga da uzgoj ne uspe.