Home Biljke Zova – Biljka koja leči i najopasnije bolesti

Zova – Biljka koja leči i najopasnije bolesti

677
0

 

Stari Prusi su verovali da njihov bog Kait živi pod drvetom zove, dok se u Tirolu zova sadila na groblju. Ukoliko drvo sledeće godine procveta, to znači da je duša umrloga otišla u raj.

Zova se koristi u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripa, početne upale pluća, jake kijavice, teškog disanja, astme, kod početne tuberkuloze, šećerne bolesti i kod svih reumatskih oboljenja.

 

Sambucus nigra, odnosno zova ili bazga je samonikla biljka u obliku grma ili nižeg drveta od tri do 10m visine. Cvjeta sitnim žućkasto-belim cvetovima koji su sakupljeni u krupne štitaste cvasti prijatnog mirisa. Cveta od aprila do juna, a potom se na mestima cvetova stvaraju plodovi – bobice koje su u početku zelene, a dozrevaju u avgustu.

 

Zova raste na rubovima šuma i osunčanim delovima šume, na zapuštenim mestima i u blizini naselja. Poreklom je iz Evrope, ali je danas rasprostranjena širom sveta.

 

U jednoj studiji koja je objavljena u “Journal of Alternative Complementary Medicine”, dokazano je delovanje zove kod influence tipa B (grip). Pacijenti koji su koristili ekstrakt zove mnogo brže su se oporavili od ostalih pacijenata koji su bili deo ove studije. Ova studija pokazala je da su kod 93 odsto pacijenata koji su koristili ovaj ekstrakt u roku od dva dana simptomi bolesti nestali, dok je kod drugih pacijenata oporavak trajao šest dana.

 

Čaj od cvetova zove koristi se u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripa, početne upale pluća, jake kijavice, teškog disanja, astme, kod početne tuberkuloze, šećerne bolesti i kod svih reumatskih oboljenja. Naročito je značajna upotreba zove kod snižavanje telesne temperature, jer podstiče rad znojnih žlezda, a deluje i kao diuretik.

zova-caj
Izvor: n1

ŠTA SADRŽI:

Cvetovi zove bogati su eteričnim uljima u kojem ima flavonoida, glikozida, hlorogenske kiseline, tanina i pektina, dok plod sadrži glikozide, tanine, malo eteričnog ulja, šećer, voćne kiseline i vitamin C. Svi delovi biljke bogati su gvožđem, natrijumom i kalijumom.

 

Čaj od zove sjajan je protiv groznice jer stimuliše rad znojnih žlezda, naročito kada se kombinuje s lipom. Osim toga, čaj od zove podstiče lučenje mokraće, leči neuralgiju i išijas, a ukoliko mu se dodaju kamilica, lipa i kora vrbe, ublažava simptome gripa, upale gornjih disajnih puteva i reume.

 

Zova se koristi kod svih virusnih infekcija. Listovi ove biljke su otrovni i nisu jestivi, kao ni plodovi dok su zeleni zbog otrovnog glikozida. Plod se upoterbljava kao laksans i sredstvo za pojačano mokrenje i znojenje, zatim kod neuralgije i išijasa. Plodovi se za unutrašnju upotrebu mogu koristiti tek kada sazre i skuhaju se. Od ovih bobica se mogu praviti džemovi i marmelade.

 

UPOTREBA ZOVE ŠIROM SVETA:

*U tradicionalnoj kineskoj medicini od zove se priprema vino koje se koristi protiv reumatizma i traumatoloških povreda.

*U Nemačkoj se prave jogurti sa plodovima i cvetovima zove, a u Italiji i Austriji cvetovi zove se kuvaju ili prže, a potom posipaju šećerom u prahu ili cimetom, te se tako služe kao deserti.

*U Slovačkoj se od grana zove prave flaute, odnosno frule, a sličan instrument se pravi i u Mađarskoj.

*Zova se nekada vezivala konjima za rep, jer njen miris rastjeruje muhe.

Judino Uho?

U zimsko doba kada se drvo ili žbun zove osuši na njemu se stvara gljiva koja se zove Judino uho (Auricularia auricula-judae), koja je izuzetno lekovita. Tako se zove jer neverovatno podseća na ljudsko uho, a po verovanjima Juda se obesio o drvo zove. Gljiva se koristi kao lek za poboljšanje krvotoka, kao i kod krvarenja. Smanjuje nivo holesterola i triglicerida u krvi.

Stara verovanja 

*Zovi su u našem narodu pripisivane mnoge magijske moći. Smatrana je za sveto ili demonsko drvo. Verovalo se da u njenim krošnjama žive vile i iz tog razloga loša je sreća ukoliko neko poseče drvo zove.

*U pojedinim krajevima zova je sađena u okolini štala i obora kao zaštita od zlih sila i veštica. Smatra se i da nije dobro zaspati pod zovom jer njeni opojni mirisi mogu potpuno da “izokrenu svest” onoga koji spava.

*Stari Prusi su vjerovali da njihov bog Kait živi pod drvetom zove, dok se u Tirolu zova sadila na groblju. Ukoliko drvo sledeće godine procvjeta, to znači da je duša umrloga otišla u raj.

*U starom Rimu, lica statua bogova tokom velikih praznika premazivana su bojom od bobica zove.

*U narodu se kaže da  tamo gde raste zova ima podzemnih voda, te da je to mjesto pogodno za kopanje bunara.

Bilo da je sveto ili demonsko drvo, činjenica je da je zova veoma lekovita biljka i da je puno korištena u narodnoj medicini.

RECEPTI:

Sok(sirup) od zove

Za sok(sirup) od zove potrebni su sveži cvetovi zove (tek procvetali, nikako precvetali). Otkinu se sa peteljke te potope u vodu.  Na jedan litar prokuvane i ohlađene vode stavi se 20 cvetova. Ostavi se da odstoji 24 sata. Procedi se kroz gazu, a zatim se doda 700 g šećera, jedan limun i limuntus. To se ostavi da stoji još 24 sata. Potrebno je povremeno promešati kako bi se šećer bolje rastopio. Nakon što je odstajalo, sipa se u flaše. Sok(sirup) od zove može da stoji do godinu dana, a ukoliko su cvetovi ubrani u pravo vreme,biti će kvalitetniji. Sok(sirup) od zove Pije se razblažen.

Džem od bobica zove

Potrebno je: 1 kg zrelog ploda zove, 700 ml vode, 1 kg šećera, 1 kašika limunovog soka, 1 kašičica mljevenog cimeta

Plodove oprati i kuvati dok ne omekšaju, a zatim ispasirati (izgnečiti), potom procediti. Vodu i šećer prokuvati, dodati proceđeni sok od bobica i kuvati 45 minuta. Kada počne da se zgušnjava, dodati limunov sok i cimet i kratko prokuvati. Odmah sipati u tegle i dobro zatvoriti.

Slatki liker od zove

Za 1 l likera potrebno je: 300 g bobica crne zove, 300 g šećera, 1 kašičica limuntusa, 125 ml vode,  250 ml alkohola (96 odsto, iz apoteke)

Zova se pomeša sa šećerom i limuntusom i ostavi da odstoji tri sata. Sve zajedno se stavi da se kuva kratko dok ne počne da vri (ne sme vriti), nalije se voda i sipa u flašu. Doda se alkohol, a flaša zatvori i ostavi da odstoji na sunčanom mestu sedam dana. Poslije toga liker se procedi kroz gazu i naspe u flašu u kojoj će stajati.

Pohovana zova

Pripremi se masa za pohovanje: 7 kašika brašna, 1 dl piva, 2 žumanjka, sneg od dva bjelanca i so. Umeša se žumance, pivo, so i brašno, a potom doda sneg od bjelanaca i so. Oprane i osušene cvetove zove uvaljati u brašno, a potom i u testo za pohovanje i spustiti u zagrijano ulje te lagano ispohovati. Ovo jelo se može jesti slano, ali ukoliko želimo možemo ga posuti šećerom u prahu ili u smesu za pohovanje dodati dve kašike šećera. Za četiri osobe uzeti osam cvetova zove.

Najpoznatiji narodni nazivi za ovu biljku

bagza, baz, baza, bazgovina, crna zova, zova, zovika, crna jova, grubijan drvo, evropska jova, starac, abzov, obzova, bažovina, bazag, bazdov, bazovika, bazgovina, belika, bzovka, budzova, buzovka, zaovljika, zovik, zovljika, zofa, zoha, obzovka, ovzovina, pitomi boz, crna zovika